Психолошки проблеми поласка у школу

Основна промена до које поласком у школу долази је ШИРЕЊЕ СОЦИЈАЛНЕ СРЕДИНЕ ДЕТЕТА и улазак у свет који није тако пријатељски и благонаклон према њему као његова породица. Дете је сада у ситуацији да се својим сопственим карактеристикама бори за свој статус, за своје место у групи. Изласком из породице дете тако губи привилегован статус који је имало и постаје само једно од многе деце у разреду.

Дете је сад узнемирено због идеје да га другови или учитељ неће прихватити, оно сад долази у ситуацију да мора да се потврђује сопственим снагама, независно од карактеристика родитеља.

Разноврсна радозналост коју дете испољава на предшколском узрасту, сада се замењује једном општом радозналошћу, ЖЕЉОМ ЗА САЗНАЊЕМ која се задржава целога живота а којом се школа користи на специфичан начин.

Поласком у школу много се наглашава значај ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ СПОСОБНОСТИ. Да ли ће га прихватити другови сада зависи пре свега од тога шта оно зна, шта вреди. Дете дакле сада мора да се труди да поседује знања, вештине и сл. Реакције другова из групе помажу детету да одреди појам о себи.

ПОЈАМ О СЕБИ представља првенствени детерминатор понашања. Дете често манифестује недостатак самопоуздања и жељу да буде другачије него што је. Дете чији појам о себи садржи неповољно упоређивање са другима понаша се на начин који доводи до лошег социјалног прилагођавања управо као што је то случај и код детета чији појам о себи садржи по себе ласкава упоређивања са другом децом. ДЕТЕ СЕ МОЖЕ ДОБРО СОЦИЈАЛНО ПРИЛАГОДИТИ САМО КАДА ЈЕ ЊЕГОВ ПОЈАМ О СЕБИ У СКЛАДУ СА ПОЈМОМ КОЈИ ДРУГИ ИМАЈУ О ЊЕМУ.

Поласком у школу од детета се очекује да се повинује СТАНДАРДИМА И ЗАХТЕВИМА  које оно не поставља а који су све већи што је дете старије. Колико ће у томе бити успешно, зависи умногоме од подршке коју има  у породици и од квалитета контакта оствареног са учитељом.

Сви родитељи имају некаква своја ОЧЕКИВАЊА У ПОГЛЕДУ ДЕЧЈЕГ УСПЕХА У ШКОЛИ а и сваки учитељ има своја. Ова очекивања често нису у складу а праве тешкоће настају онда када оне превазилазе РЕАЛНЕ МОГУЋНОСТИ ДЕТЕТА.

Дете које је на ЕМОЦИОНАЛНО-СОЦИЈАЛНОМ ПЛАНУ НЕЗРЕЛО, недорасло захтевима живота изван породице, неспосибно да му се прилагоди јер никада није научено да се одриче, да одлаже задовољство, да прихвата реалност, забране и норме, може наићи на велике проблеме. Овакво дете је навикло да буде увек у центру пажње, да буде све по његовом па у средини у којој нема тај статус, оно није у стању да се снађе.

Тешкоће које дете има испољавају се по правилу у првој години школовања па је зато неопходна САРАДЊА РОДИТЕЉА СА ШКОЛОМ како би се ти проблеми превазишли.

За позитиван развој личности, најважније је задовољење ПОТРЕБЕ ДЕТЕТА ЗА ЉУБАВЉУ И ОСЕЋАЊЕМ СИГУРНОСТИ.

За неко дете ћемо рећи да је имало успешан полазак у школу и да је успело да се добро адаптира на школску средину ако је у стању да без већих тешкоћа (у смислу упадљивог понашања, било агресивног, асоцијалног било изолованости, односно упадљиве повучености) АКТИВНО ПРИХВАТИ ЗАХТЕВЕ И НОРМЕ КОЈЕ ШКОЛА ПОСТАВЉА, односно да је у стању да ЕФИКАСНО КОРИСТИ ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ СПОСОБНОСТИ којима располаже и у складу са њима ПОСТИЖЕ ОДГОВАРАЈУЋИ УСПЕХ.

Advertisements
Оставите коментар

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.

%d bloggers like this: