Једна од првих ставки на листи забрањених активности у време пандемије били су свакако књижевни сусрети, тј. гостовања песникиња и песника у школи. Прво, било је забрањено свим одраслим незапосленим лицима да улазе у школску зграду, а друго, помешати у једном простору велики број ученика из разних одељења и обе смене такође није долазило у обзир, па смо тако саставили период дуг пет календарских година (од маја 2018. године, кад је нашу школу посетио познати песник за децу Радислав Јовић) без иједног песничког сусрета. На идеју да тај ружни низ прекинемо и празнину испунимо тако што ћемо одједном угостити чак четири (!!!) песникиње за децу дошла је учитељица Ксенија Матић и свој предлог изнела школској библиотекарки, иначе задуженој за организацију оваквих догађаја.
Ни гошће ни домаћицу није требало дуго убеђивати, па је сусрет договорен за понедељак 29. мај, у термину од 14 до 15: 35 часова, а публику су чинили ученици од другог до четвртог разреда „плаве“, у том тренутку поподневне смене, распоређени у два термина (први час другаци и трећаци, други час четвртаци). Наше гошће, по образовању докторке медицине и чланице удружења „Видар“ (које управо чине лекари књижевници), имале су прилике да се упознају са нашом школом, тј. учитељицама и ученицима, као лекари пратиоци група током извођења наставе у природи, па се тада и родила идеја да нам дођу у посету и своју љубав према писању и читању поезије за децу поделе са нашим ученицима.
Дакле, др Данијела Јефтић, др Светлана Јовић, др Весна Секулић и др Радмила Шехић представиле су се публици свака са по неколико својих песама, а у паузама између њихових наступа следио је музички интермецо: ученице IV/3 Мила Попадић и Сара Радојковић на клавиру и Теодора Радојковић VII/2 на хорни, извеле су – соло или у дуету – неколико лепих композиција Баха, Моцарта, Кабалевског, Бродског, прилагођених дечјем узрасту. Програм је водила школска библиотекарка, аплаузи су били искрени и обилни, песникиње су поклањале своје књиге окупљеним ученицима, а на крају, кад се све завршило, отишле у дом код првака, да и њих поздраве и с њима поделе чаролију песме и поезије. Осмеси препознавања и радости, загрљаји на растанку и ведра дечја лица поништили су сивило туробног неба над Београдом и указали да нам оваквих дана и оваквих сусрета треба и више, и чешће.
ОШ "Коста Абрашевић" 